1789

1789. је била проста година.

Догађаји

јануар — Састанак турских старешина из Ужица и Ваљева са кнезовима и виђенијим људима из западне Србије, обећавају да ће утицати на Дели-Ахмеда да их не малтретира из Београда али овај их оптужује да су подмићени.
10. јануар — Након избора формално одржаних у 10 од 13 држава САД, изборни колегиј једногласно изабире Георгеа Wасхингтона за првог председника САД, потпредсједник је Џон Адамс.
17. јануар — Пољски Четворогодишњи Сејм укида Трајни савет, извршни орган власти.
24. јануар — Летре де цонвоцатион отвара изборну кампању за Скупштину сталежа у Француској.
27. јануар — Сукоб племића и студената у Ренесу, Француска.
30. јануар — Вијетнамци на челу са династијом Таy Сон одлучујуће поразили кинеске ђинговске снаге који су дошли да би вратили на власт династију Ле

4. фебруар — На првим председничким изборима у САД победио је вођа из Рата за независност Џорџ Вашингтон.

7. фебруар — Француска: наредба да сталежи саставе спискове жалби - одрађено током марта и априла, када теку и избори за Скупштину.
10. фебруар — Закон о порезној и урбаријалној регулацији у Аустрији, која би укинула све привилегије племства у погледу директног пореза од земљишта и свела приходе од кметова на одређену новчану ренту. Требао је ступити на снагу 1. новембра али због ратова и револуција то се није догодило.
фебруар — Доњи дом британског парламента доноси закон о намесништву али краљ Џорџ III се опоравио од менталне болести пре него што га је потврдио Дом лордова.
17. фебруар — Шведски краљ Густав III спроводи Акт савеза и сигурности којим је ојачан краљевски апсолутизам.

4. март — У њујоршком Федерал Хали започиње прва сједница новоизабраног првог сазива америчког Конгреса. Устав САД ступа на снагу (кворуми Дома и Сената су постигнути, и њихови службеници изабрани 1. одн. 6. априла).
9. март — Лудовицо Манин постаје последњи млетачки дужд (до 1797).
март — У Јужној Африци избија други Xхоса рат (до 1793).
март — мај — Епископ Јован Јовановић и Јанош Клаћањи (Клаттyанyи) обишли 105 села, углавном у шабачкој нахији, где придобијају народ за аутријског цара[1].

28. април — Побуњена посада енглеског брода Баунти је оставила капетана брода Вилијама Блаја и његових 18 присталица у водама код Тахитија.
30. април — Џорџ Вашингтон је инаугурисан за 1. председника САД.

5. мај — Почело је заседање Скупштине државних сталежа у Француској први пут после 175 година.

17. јун — Посланици Трећег сталежа у француском парламенту прогласили Народну скупштину и укинули краљу право вета.
20. јун — Посланици Трећег сталежа новопрокламоване Народне скупштине у Француској заклели се да се неће разићи док не донесу нови устав
23. јун — Седница у краљевом присуству

14. јул — Народ у Паризу је заузео затвор Бастиљу, симбол монархије и тај дан се сматра почетком Француске револуције.

3. новембар — Руски генерал Платов заузео Бендер на Дњестру.
2. новембар — У Француској национализована и експроприсана црквена имовина.
8. новембар — Аустријски фелдмаршал вон Сацхсен-Цобург-Саалфелд свечано ушао у Букурешт.
20. новембар — Њу Џерзи је прва држава САД која је ратификовала Декларацију права, у децембру ће то учинити и Мариланд и Северна Каролина.
21. новембар — Одред Михајла Михаљевића заузео Карановац (Краљево).
21. новембар — Аустријанци и фрајкор Брановачког и Јовановића заузели Неготин.
21. новембар — Северна Каролина ратификацијом устава постала 12. држава САД.
26. новембар — У САД обележен први Дан захвалности, према прокламацији председника Вашингтона.
30. новембар — Декрет о прикључењу Корзике Француској (заузета још 1768).

2. децембар — Црна процесија у Варшави: представници 141 краљевског града Пољске и Литваније траже племићка права и урбану реформу.
14. децембар — Закон о општинама у Француској.
18. децембар — Болесни цар Јосип II обећава сазив сабора, како су бучно захтевале жупанијске скупштине.
18. децембар — Аустријска војска напустила Брисел.
19. децембар — Уводе се асигнати као цертификати за вредност црквене имовине у Француској.
21. децембар —