1810
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1810 на Викимедијиној остави.
| |
1810. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар-2. јануар — Скупштина у Београду (1810)
- 6. јануар — Миром у Истанбулу Османско царство је предало Русији полуострво Крим и област Кубањ.
- 22. јануар — Карађорђе поздраваља "нововоскресшу Илирију", поново тражи Наполеонов протекторат.
- 27. јануар — Основана је Српска велика православна гимназија која данас носи назив Гимназија „Јован Јовановић Змај“.
- 28. јануар — Британска Инвазија Гуаделоупе, последњег француског поседа у Америкама.
- 29. јануар — Цивилни управитељ Далмације Винцензо Дандоло одлази из Задра (Далмација је сада дио Илирских покрајина, чији је управитељ Огист Мармон, са седиштем у Љубљани).
- 29. јануар — Шпанска Врховна централна хунта се распустила, успостављено намесништво које припрема окупљање кортеса. Француско освајање југа Шпаније и крај Врховне хунте ће појачати врење у шпанској Америци.
- 30. јануар — Французи заузели Севиљу.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 5. фебруар — Почиње двоипогодишња француска Опсада Кадиза - неуспешна, јер Британци чувају морски приступ.
- 5. фебруар — Французи се предали на Гуаделоупи (враћају се 1814. одн. '15) - опоравак трговине у Карибима, трговина робовима пресушује.
- 16. фебруар — Наполеонов споразум са вон Далбергом, принцом-приматом Рајнске конфедерације: Далберг добија кнежевине Фулда и Ханау, у замену за кнежевину Регенсбург коју мора дати Баварској, територије су му консолидоване као Велико Војводство Франкфурт.
- 16. фебруар — Руско-турски рат: ген. Николај Каменски постављен за команданта Дунавске армије у Влашкој.
- 17. фебруар — Сенатус цонсултум о прикључењу Рима и Папске државе Француској.
- 19. фебруар — Британска освајања у холандским Молучким острвима: заузет је Амбон.
- 19. фебруар — Странгфордов уговор: Британија добија уступке у трговини са Португалом/Бразилом.
- 20. фебруар — Тиролски побуњеник Андреас Хофер стрељан у Мантови.
- 28. фебруар — Франко-баварски уговор у Паризу: Баварска добија маркгрофовију Баyреутх и кнежевину Регенсбург а јужни Тирол даје Наполеоновој Италији. Делови Швабије дати Бадену а Франконије Вурттембергу.
Март
[уреди | уреди извор]- 11. март — Наполеон Бонапарта се жени за аустријску принцезу Марие-Лоуисе настојећи тим браком од Аустрије учинити новог француског савезника. Обред је извршен преко посредника у Бечу и следи, као и путовање у Француску, пример удаје Марије Антоанете 40 година раније.
- 16. март — Уговор између Француске и Холандије: Француска ће узети територије на левој обали Рајне.
- 23. март — Декрет из Рамбоуиллета: Наполеон одговара равном мером на амерички ембарго на трговину.
- 26. март — Наполеоновим декретом, на Дандолов предлог, Венедикт Краљевић постављен за православног епископа у Далмацији, укључујући Боку, где је Герасим Зелић викар.
- 27. март — Наполеон се срео са Маријом Лујзом.
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Посљедњи број задарских новина "Краљски Далматин".
- 1 - 2. април — Цивилно и црквено венчање Наполеона и Марије Лујзе у Паризу.
- 19. април — Венезуелански рат за независност де факто почиње: генерални капетан Виценте Емпаран се повлачи, видевши народну подршку за успостављање хунте - власт преузима каракаска Врховна хунта, у почетку подржавајући Фердинанда VII. Долази до грађанског рата са противницима хунте.
Мај
[уреди | уреди извор]- 8. мај — Срушени фасада и велики портал опатије Клуни, рушевине затим служе као извор камена.
- 14. мај — У САД усвојен Маконов предлог закона бр. 2: ембарго на трговину са Британијом и Француском подигнут на три месеца.
- 14. мај — Мармонт повратио Цетинград од босанских Срба, након претње силом.
- мај — Народни депутат српских устаника Радо Вучинић отпутовао из Љубљане у Париз, где остаје до 1813. - покушава се признање независности Србије, под Наполеоновим протекторатом.
- мај — Окупљање српских трупа око Сребренице, без акције (слично у августу).
- 18 - 25. мај — Аргентински рат за независност де факто почиње. Мајска револуција у Буенос Аиресу, Вицекраљевство Рио де ла Плата: вицекраљ Балтасар Хидалго де Циснерос је смењен, спречен је и његов покушај да остане на челу новопроглашене хунте, Прве хунте.
- 25. мај — У Рио де ла Плати у Аргентини почела побуна против шпанског колонијалног режима, а власт је преузела привремена влада.
Јун
[уреди | уреди извор]- 3. јун — Битка код Базарџика (Добрича): руска победа над турском војском и заузеће града.
- 3. јун — Наполеон сменио министра полиције Јосепха Фоукеа због тајних преговора са Енглезима.
- 6. јун — Карл Аугуст вон Харденберг је нови државни канцелар Пруске (до 1822), наставља са реформама.
- 9. јун — Баварска даје Трентино Италији (департман Алто Адиге) у замену за део Франконије - надокнада Италији за Истру и Далмацију.
- 20. јун — Шведски маршал двора Ханс Аxел вон Ферсен линчеван током сахране крунског принца.
- 17. јун — Руски командант у Влашкој, гроф Каменски, шаље у Србију грофа Цуката са 4.500 војника - са Србима ће освојити Кладово и Црну реку.
- 30. јун — Краљевина Баварска добила од Француске Кнежевину Баyреутх за 15 милиона франака.
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Краљ Холандије Лоуис Бонапарте абдицира под братовљевим притиском и бежи из земље пар дана касније, у Аустрију. Мали Наполеон Лоуис Бонапарте је краљ неколико дана.
- 3. јул — Континентална блокада: декретом из Саинт Клоуда, Наполеон регуларизује систем дозвола за трговину са Британијом - блокада више штети њему него Британцима.
- 4. јул — Оудинотове трупе улазе у Холандију.
- 9. јул — Декретом из Рамбоујеа, Наполеон анектира Краљевину Холандију Француској.
- 9. јул — Британци заузели Реунион (до 1814).
- 20. јул — Успостављена хунта у Санта Фе де Богота, главном граду Вицекраљевства Нова Гранада - хунте су успостављене и у низу других градова региона, долази и до војних сукоба, период до 1816. се зове Патриа Боба, "Будаласта отаџбина".
- 21 - 23. јул — Руско-турски рат, Руско освајање Кавказа: руски маринци заузимају Сухуми - Кнежевина Абхазија се прикључује Русији, под клијентом Сафарбејом (Ђорђем) Шервашидзеом.
- 24. јул — Парагвајски конгрес одбија да се изјасни за хунту у Буенос Аиресу.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 16. септембар — Мигел Идалго, парохијски свештеник у Долоресу, Гванахуато, је одржао говор Вапај Долореса својим парохијанима, започевши Мексички рат за независност од Шпаније.
- 18. септембар — У Чилеу је почео устанак против шпанске колонијалне власти под вођством Бернарда О'Хигинса.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 17. октобар-18. октобар - Битка за Лозницу
- 27. октобар — САД су анектирале бившу шпанску колонију Западну Флориду.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 2. новембар — Умире најмлађа британска принцеза Амелиа - ударац за краља Џорџа III који води његовој дефинитивној болести и намесништву његовог сина Џорџа следеће године (Регентски период).
- 3. новембар — Након што је побегао из Француске, Андре Ригауд проглашава своју државу на југу Хаитија. Тако на острву Хиспаниоли постоје Република Хаити (Алеxандре Петион, југозапад), Држава Хаити и Јужна Држава (Ригауд, крајњи југозапад), као и шпански Санто Доминго (исток). Петион и Цхристоф су ове године закључили мир.
- 5. новембар — Бернадоте је усвојен од шведског краља Карла XIII, добија име Карл Јохан.
- 5. новембар — Отворен је париски Салон, изложба слика, скултпура, гравура (до априла 1811).
- 7. новембар — Битка код Суипацхе на југу Горњег Перуа у Вицеркраљевству Рио де ла Плата (данас у Боливији), убедљива је победа револуционара над ројалистима.
- 11. новембар — Мексички устаници ушли у Гуадалајару.
- 12. новембар — Декрет о прикључењу швајцарског Валаиса, тј. Роданијске републике Француској (департман Симплон).
- 12. новембар — Наполеон обавештава Сенат о царичиној трудноћи.
- новембар — Почиње деловати нови систем школства у Илирским покрајинама, са основним школама, гимназијима и лицејима, те централним школама.
- 17. новембар — Шведска, која је постала француском савезницом, објављује рат Уједињеном Краљевству - "папирни" рат траје до 1812.
- 29. новембар — 3. децембар — Британска инвазија Исле де Франца (Маурицијуса), последњег француског острва у Индијском океану.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 3. децембар — Британци освојили Маурицијус (до 1968).
- 10. децембар — Снаге САД ушле у Батон Руж, чиме преузимају Републику Западна Флорида (део Лујзијане од 1812, Шпанија признаје 1819).
- 10. и 13. децембар — Наполеон објављује анексију, следећег месеца, немачких територија на Северном мору - ушћа Емса, Весера и Елбе, као и ханзеатских градова - како би се учврстила Континентална блокада. Обухваћене су територије Аренберг, Олденбург, Салм и градови Бремен, Хамбург и Либек. Департмани од 1811: Боуцхес-де-л'Елбе, Боуцхес-ду-Весер, Емс-Ориентал, Емс-Супéриеур и Липе.
- 16. децембар — Војвода Милан Обреновић изненада умире у Букурешту - његови пријатељи мисле да га је отровао Карађорђе.
- 19. децембар — Белгранова Парагвајска кампања: снаге буеносаиреске хунте прелазе Парану и побјеђују парагвајске ројалисте у бици код Кампичуела.
- 31. децембар — У Русији уведена нова царина која дискриминише француску трговину - практично напуштање Наполеонове Континенталне блокаде ће бити фактор за његову инвазију 1812.
Рођења
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — Фредерик Шопен, пољски композитор и пијанист.
Мај
[уреди | уреди извор]- 18. мај — Јохан Питер Хазенклевер, немачки сликар. († 1853)
- 10. октобар — Камило Бенсо ди Кавур, италијански политичар
Смрти
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 24. фебруар — Хенри Кевендиш, енглески научник. (*1731).
Децембар
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
