Leska
| Leska | |
|---|---|
| |
| Obična leska (Corylus avellana) | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Kladus: | Rosids |
| Red: | Fagales |
| Porodica: | Betulaceae |
| Potporodica: | Coryloideae |
| Rod: | Corylus L. |
| Sinonimi[1] | |
|
Lopima Dochnahl | |
Leska (Corylus) jest rod listopadnog drveća i velikog žbunja koje raste na severnoj hemisferi, u područjima sа umerenom klimom. Ovaj rod obično se svrstava u porodicu breza,[2][3][4][5] iako neki botaničari izdvajaju leske (zajedno sa grabovima i povezanim vrstama) u posebnu porodicu, Corylaceae.[6][7] Plod leske zove se lešnik.
Leske imaju jednostavne, zaobljene listove sa dvostruko nazubljenim rubovima. Cvetovi se razvijaju u vrlo ranoj fazi proleća, pre lišća, i jednodomni su, sa jednopolnim resama; muške rese su bledožute i duge 5–12 cm, a ženske su vrlo male i većim delom skrivene u pupoljcima; vidljivi su samo svetlocrveni delovi tučka dužine 1–3 mm. Plodovi su orasi dužine 1–2,5 cm i prečnika 1–2 cm, oko kojih je ljuska (involukrum), koja delomično ili potpuno zatvara orah.[4]
Oblik i struktura ljuske, kao i tip rasta (da li je stablo ili žbun s izdancima) važni su u identifikaciji vrsta leske.[4]
Polen vrsta leske, koji je često uzrok alergija krajem zime ili početkom proleća, može se identifikovati pod uvećanjem (600 puta) po karakterističnim egzosporijima, koji imaju tri primetne pore.[8]
Vrste
[уреди | уреди извор]Corylus ima 14–18 vrsta. Opis vrsta u istočnoj Aziji sporan je; WCSP i Flora Kine razlikuju se po tome koji su taksoni prihvaćeni; u okviru ove regije, samo one vrste koje prihvataju oba ova izvora navedene su na spisku ispod.[4][9][10] Vrste su grupisane na sledeći način:
- Orah okružen mekim, lisnatim involukrumom, više stabljika, izdanci žbunja visine do 12 m
- Involukrum kratak, otprilike iste dužine kao orah
- Corylus americana[11][12][13] – američka leska (istočna Severna Amerika)
- Corylus avellana – obična leska (Evropa i zapadna Azija).[4][14][15]
- Corylus heterophylla[9][6] – azijska leska
- Corylus yunnanensis[16][17][18] – junanska leska (srednja i južna Kina)
- Involukrum dug, dvostruko duži od oraha ili više, formira „kljun”
- Corylus colchica[19][20][21] – kolhidska leska (Kavkaz)
- Corylus cornuta[22][23][24] – kljunasta leska (Severna Amerika)
- Corylus maxima – carigradska leska (jugoistočna Evropa i jugozapadna Azija)
- Corylus sieboldiana – azijska kljunasta leska (severoistočna Azija i Japan; sinonim: C. mandshurica)
- Involukrum kratak, otprilike iste dužine kao orah
- Orah okružen krutim, bodljikavim involukrumom, jedna stabljika visine 20–35 m
- Involukrum umereno bodljikav i sa žlezdastim dlakama
- Corylus chinensis – kineska leska (zapadna Kina)
- Corylus colurna – turska leska (jugoistočna Evropa i Mala Azija)
- Corylus fargesii – Fargesova leska (zapadna Kina)
- Corylus jacquemontii – Žakmontova leska (Himalaji)
- Corylus wangii – Vangova leska (jugozapadna Kina)
- Involukrum sa gustim bodljama, nalik na omotač ploda kestena
- Corylus ferox – himalajska leska (Himalaji, Tibet i jugozapadna Kina; sinonim: C. tibetica).
- Involukrum umereno bodljikav i sa žlezdastim dlakama
Postoji nekoliko hibrida; ukrštanje se može desiti između vrsta u različitim odjeljcima ovog roda, npr. Corylus × colurnoides (C. avellana × C. colurna). Najstarija potvrđena vrsta leske jeste Corylus johnsonii, pronađena kao fosil u stenama iz doba ipresijana u okrugu Feri (Vašington).[25]
Upotrebe
[уреди | уреди извор]
Orasi svih leski su jestivi. Obična leska se najviše uzgaja od svih vrsta zbog svojih plodova. Beru se i plodovi drugih vrsta, ali nijedna nije od komercijalnog značaja osim carigradske leske.[5]
Više kultivara ove dve vrste leske se uzgajaju kao ukrasne biljke u vrtovima, uključujući forme s iskrivljenim stabljikama (C. avellana „Kontorta”, poznata kao „štap Harija Laudera” zbog svog kvrgavog izgleda), „tužnim” granama (C. avellana „Pendula”) i purpurnim lišćem (C. maxima „Purpurea”).
Leska je tradicionalni materijal korišten za pleteno pruće, ograde od takvog pruća, košare i ramove pletenih čamaca. Stablo se može okresivati, a regenerirajući izdanci omogućuju njihovu žetvu svakih nekoliko godina.
Larve raznih vrsta iz reda leptira (Lepidoptera) koriste lesku za ishranu.
Galerija
[уреди | уреди извор]-
Izgled (Fargesova leska) -
Muške rese (obična leska) -
Ženski cvet (obična leska) -
Lišće i plodovi sa bodljikavom ljuskom (turska leska) -
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Kew World Checklist of Selected Plant Families
- ^ Germplasm Resources Information Network: Corylus Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. јануар 2009)
- ^ Zhi-Duan, Chen; R, Manchester; Hai-Ying, Sun (199). „Phylogeny and evolution of the Betulaceae as inferred from DNA sequences, morphology, and paleobotany”. American Journal of Botany. 86 (8): 1168—1181. PMID 10449397.
- ^ а б в г д Rushforth, K. (1999). Trees of Britain and Europe. HarperCollins. ISBN 978-0-00-220013-4.
- ^ а б Huxley, A., ур. (1992). New RHS Dictionary of Gardening. Macmillan. ISBN 978-0-333-47494-5.
- ^ а б Bean, W. J. (1976). Trees and Shrubs Hardy in the British Isles. 1 (8th изд.). J. Murray. ISBN 978-0-7195-1790-7.
- ^ Erdogan, V., i Mehlenbacher, S. A (2002). „Phylogenetic analysis of hazelnut species (Corylus, Corylaceae) based on morphology and phenology”. Sist. Bot. Dergisi. 9: 83—100..
- ^ Airy, Hubert (1874). „Pollen-grains in the Air”. Nature. 10 (253): 355. Bibcode:1874Natur..10..355A. S2CID 4077214. doi:10.1038/010355b0.
- ^ а б Flora of China: Corylus heterophylla
- ^ Flora Sjeverne Amerike: Corylus
- ^ Furlow, John J. (1997). „Corylus americana”. Ур.: Flora of North America Editorial Committee. Flora of North America North of Mexico (FNA). 3. New York and Oxford — преко eFloras.org, Missouri Botanical Garden, St. Louis, MO & Harvard University Herbaria, Cambridge, MA.
- ^ „Corylus”. Germplasm Resources Information Network. ARS, USDA. Приступљено 2018-07-23.
- ^ „Corylus americana”. Missouri Botanical Garden. Приступљено 2016-07-05.
- ^ Den Virtuella Floran: map
- ^ Trees for Life Hazel species profile Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (29. март 2013)
- ^ Shaw, K.; Roy , S.; Wilson, B. (2014). „Corylus yunnanensis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2014: e.T194559A2349249. doi:10.2305/IUCN.UK.2014-3.RLTS.T194559A2349249.en
. Приступљено 12. 11. 2021.
- ^ Helmstetter, Andrew J.; Buggs, Richard J. A.; Lucas, Stuart J. (2019). „Repeated long-distance dispersal and convergent evolution in hazel”. Scientific Reports. 9 (1): 16016. Bibcode:2019NatSR...916016H. PMC 6831691 . PMID 31690762. doi:10.1038/s41598-019-52403-2.
- ^ Roskov Y.; Kunze T., ур. (2014). „Species 2000 & ITIS Catalogue of Life: 2014 Annual Checklist.”. Species 2000: Reading, UK.. Приступљено 26. 5. 2014. Текст „Didžiulis V.” игнорисан (помоћ)
- ^ Corylus iberica
- ^ Kew World Checklist of Selected Plant Families
- ^ Agroatlas Corylus colchica info
- ^ Stritch, L.; Roy, S.; Shaw, K.; Wilson, B. (2020). „Corylus cornuta”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2020: e.T194448A174149241. Приступљено 15. 4. 2022.
- ^ „Corylus cornuta Marshall”. Plants of the World Online. Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew. Приступљено 8. 4. 2021.
- ^ „Corylus cornuta” (PDF). Alberta Centre for Reclamation and Restoration Ecology. University of Alberta. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 8. 2016. г. Приступљено 22. 11. 2017.
- ^ Pigg, K. B.; Manchester S. R.; Wehr W. C. (2003). „Corylus, Carpinus, and Palaeocarpinus (Betulaceae) from the Middle Eocene Klondike Mountain and Allenby Formations of Northwestern North America”. International Journal of Plant Sciences. 164 (5): 807—822.
